Podela imanja na zone omogućava da se resursi koriste efikasnije, smanjuje potrebu za transportom i povećava efektivnost u radu.
Imanje se u permakulturi deli na zone kako bi se povećala efikasnost i efektivnost korišćenja resursa. To se radi tako što se različiti elementi imanja razvrstavaju prema učestalosti korišćenja i potrebnom nivou održavanja. U permakulturi postoji šest potencijalnih zona koje možete primeniti na vašem imanju.
Zone se obično dele na sledeće kategorije:
Centralna tačka, zatim mesto gde se obavlja svakodnevni život, poljoprivredni proizvodi, zona za žitarice i pašnjake , šume, i netaknuta priroda.
Ova podela omogućava da se resursi koriste efikasnije, smanjuje potrebu za transportom i povećava efektivnost u radu.
Zona 0. Vaša kuća ili centralna zgrada koja predstavlja epicentar dizajna i ona je uvek deo zone 1 pa se nekada ova zona podrazumeva u sklopu zone jedan.
Zona 1. Bašta, manje životinje, aromatično bilje. Elementi koje je potrebno svakodnevno obilaziti, i koji zahtevaju najintenzivniju negu. Ova zona se nalazi odmah pored kuće.
Zona 2. Glavni usevi, životinje, jezero, biljni gildovi, šuma hrane. Ova zona i dalje zahteva intezivniji rad ali svakako manje nego zona 1.
Zona 3. Velike štale, velika akumulaciona jezera, pašnjaci, i voćnjaci po konturama.
Zona 4. Granica sa divljinom, šume, divlji pašnjaci i proplanci, po neko jestivo drvo. U ovoj se zoni skupljaju divlji plodovi, drvo za ogrev, i pasu domaće životinje po potrebi.
Zona 5. Divljina koja se ostavlja netaknuta i u kojoj se nikada ne interveniše. Koridori za divlje životinje.
Ova podela omogućava da se resursi koriste efikasnije, smanjuje potrebu za transportom i povećava efektivnost u radu.
Dizajn započinjete zonom nula i zonom jedan, a zatim ga širite na ostale zone. Kombinujte elemente koje ćete obično zajedno posećivati i uklapajte ih tako u koridore da su svi lako dostupni i povezani. Trudite se da maksimalno iskoristite prostor i obuhvatite celokupnu površinu dizajnom naročito u zoni 1, i zoni 2. Obratite pažnju na to da zone nisu koncetrični krugovi već ih treba prilagoditi situaciji na terenu i njegovim karakteristikama. Zone treba da se pretapaju i uklapaju jedna u drugu kao i u prirodi.
Sam krajolik, mikroklima, tokovi vode, i ostali lokalni uslovi će vam u dobroj meri odrediti oblik i položaj zona, zato je stpljivo promatranje nezaobilazni aspekt u planiranju imanja.
Detaljnije i sa više informacija o zonama imate u tekstu Zone u Permakulturi.
Nakon razumevanja zona na permakulturnom imanju možemo da pređemo na praktičniji deo u kome krećemo prvo od vode kao osnovnog preduslova za život. Sledeći tekst se odnosi na Vodotokove.
Uvek se možete vratiti i na stranicu sadržaja, sa indeksom tekstova Kursa Permakulture, ako želite da se podsetite neke predhodne oblasti ili odaberete neki drugi tekst.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
