Permakulturni biljni gild je polikulturna zajednica bilja sa međusobnim beneficijama
Biljke žive u Gildovima! Jedne da daju hladovinu, mahunarke da vezuju azot, druge da privuku korisne insekte, i svaka da proizvede neki plod.
U permakulturi često se pominju gildovi, oni su takođe osnova za kreiranje šume hrane jednog održivog domaćinstva, a bez dobrog razumevanje biljnih gildova nemoguće je kreirati otporan i dugovečni permakulturni vrt.
Permakulturni biljni Gild je zajednica bilja sa međusobnim beneficijama, to je polikulturni šablon prilagođen konkretnom terenu i njegovoj mikroklimi koji se može više puta ponavljati po imanju. Mi na našem permakulturnom poljoprivrednom gazdinstvu Rtanjski Vrt imamo veliki biodiverzitet pa tako stalno eksperimentišemo sa novim vrstama i kombinacijama.
Ovako je Bill Mollison, jedan od osnivača permakulturnog pokreta definisao polikulturnu zajednicu biljaka takozvani biljni gild: Harmonični asambl vrsta grupisan oko centralnog elementa (biljke ili životinje) čija je uloga da pomogne tom elementu da buja.
Osnovni princip u permakulturi kada se planira i dizajnira imanje je taj da bilje uvek treba saditi po društvima u kojima biljke pomažu jedne druge, štite se i međusobno hrane. U permakulturi zemlja se ne ore, korovi i insekti se ne prskaju otrovima i ne koriste se veštačka đubriva i zato se mora napraviti analiza svakog člana, njegove potrebe, karakteristike, i beneficije za druge biljke kako bi ta biljna zajednica bila otporna. Procenjuju se fizičke osobune kao što su širina, visina, zatim oblik korena i njegova dubina, tolerancija na stres, potreba za suncem, potom pokrivne ili druge funkcije, kao što su fiksiranje azota, odnos sa insektima, odnos sa životinjskim vrstama. Takođe mora se formulisati uloga i namena svakog člana biljne zajednice, a ta uloga može biti jestiva, gradivna, zaštitna, ogrevna, itd. Na našem imanju Rtanjski Vrt posebnu pažnju posvećujemo ulozi bilja u ishrani pčela.
Pri kreiranju ovih biljnih zajednica obavezno treba voditi računa o obliku i veličini krošnje odrasle biljke kako kasnije ne bi došlo do konkurenciije i nedostatka sunčeviih zraka. Takođe treba voditi računa o podzemnom delu gilda i obliku korena. Postoje tri osnovna oblika korena, ravan horizontalno postavljen koren, srcoliki koren i vertikalni koren koji prodire najdublje u zemlju, a imajući sve ove karakteristike na umu treba se pobrinuti da se ne stvara konkurencija na nivou korenja.
Postoje tri osnovna oblika korena, ravan horizontalno postavljen koren, srcoliki koren i vertikalni koren koji prodire najdublje u zemlju, a imajući sve ove karakteristike na umu treba se pobrinuti da se ne stvara konkurencija na nivou korenja.
Mreža strukture ishrane u okviru biljnog gilda obezbeđuje pravilan protok hranjivih sastojaka i utiče na evoluciju svakog člana. Cilj je stvoriti samoodrživi sistem praćenjem protoka energije. Sagledati protok hranjivih materija u polikulturnoj biljnoj zajednici je osnova uspešnog društva. Osnovna energija je sunce koju biljke prerađuje u hranu za ostale biljojede, obzirom da najveći deo ove energije ide u zemlju ta se mreža ishrane mora najviše obraditi.
Svakako neophodne i uvek poželjne vrste u svakom gildu su fiksatori azota, kao i cvetne vrste koje povećavaju efikasnost predatora koji se hrane neželjenim insektima. Na našem permakulturnom imanju Rtanjski Vrt u većim količinama sadimo i nanu(mint) u blizini košnica kako bi se pčele čistile od parazita.
Permakulturni biljni gild se mora pažljivo dizajnirati uzimanjem svih parametara u obzir, zemlja, mikroklima, karakteristike biljaka. Samo se detaljnom i preciznom analizom može dizajnirati adekvatna polikulturna zajednica biljaka. A kada se na vašem specifičnom terenu u praksi uverite u plodnost i izdržljivost biljnog asambla, možete ga zatim poput nekog šablon, ponavljati po celom vrtu.
U jednom uspešnom Gildu šume hrane drvo je u sredini odmah do njega lukovice (vlašac, sremuš, beli luk, lale, divlja rukola) zatim aromatično bilje(menta, matičnjak, žalfija, lavanda, origano, komorač), potom akumulatori od kojih se neku stalno seku i koriste kao malč(gavez, ren, čičak, maslačak, detelina), od ostalog pokrivnog bilja mogu da idu peršun, blitva, slez, i ljubičice kojima se jede cvet ili list.
Polikulture, ili zajednice biljaka su mnogo efikasnije u svom rastu, i daleko su otpornije na štetočine i bolesti. Njihove uzajamne veze idu od pružanja hlada do privlačenja korisnih insekata, ukrštanje i razmena na nivou korena, itd.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
