Kanali za navodnjavanje i jezera su deo permakulturnog dizajna koji se fokusira na optimalnom korišćenje vode da bi se poboljšala održivost sistema.
Vodotokovi, jezera i svejlovi su deo permakulturnog dizajna koji se fokusira na optimalnom korišćenje vode da bi se poboljšala održivost sistema. Ove tehnike uključuju stvaranje vodenih površina za sakupljanje i razvodnjavanje vode, i korišćenje kanala za navodnjavanje i transport vode, kako bi se poboljšali uslovi za rast biljaka. Cilj je da se osigura da voda bude iskorištena efikasno i da se spreči erozija tla, smanji gubitak vode, sačuva i poboljša kvalitet zemljišta.
Postojeći vodotokovi na imanju kako i sama topografija imanja, biće glavni faktori koje će uticati na dizajniranje vodenih resursa imanja. Kanali za navodnjavanje i jezera su deo permakulturnog dizajna koji se fokusira na optimalnom korišćenje vode da bi se poboljšala održivost sistema, i unapredili uslovi za rast biljaka.
Voda je najvažniji resors na imanju pa je samim tim potreba da se njom upravlja na najefikasniji način jeda od najvažnijih prioriteta. Zato postojeće bunare i kladence treba obnoviti i očistiti, prolećne vodotokove treba tako usmeriti kanalima da oni ravnomerno natope kompletno imanje i napune akumulaciona jezera i tako se obezbedi dovoljno vode za letnji sušni period.
Pravilo je da se voda što više uspori na putu kroz imanje, zato se svi kanali tako projektuju da im je nagib minimalan, takoreći vodoravan, a da su ivice kanala tako konstruisane da mogu lako da upiju i zadrže vodu. Po ivicama kanala se obično sade voćne vrste u sklopu biljnih gildova kako bi svojim korenom učvrstili same obale kanala, a sam korenov sistem takođe efikasno upija i dugo zadržava vodu.
Jezera imaju višestruku ulogu. Sem estetske koriste se za navodnjavanje sistemom brana i povezanih kanala, mogu se naravno koristiti za kupanje, zatim kao pojila za domaće i divlje životinje, ali mogu se koristiti i za uzgoj ribe ako se može omogućiti blagi protok sveže vode.
Projektovanje hidrotehničkih elemenata kao što su kanali, useci i obale za distribuciju vode, barijere i formacije od zemlje za upijanje vode, jezera, biofilteri i drugo, je osnova dobrog i otpornog permakulturnog dizajna.
Važno je razumeti da se voda usmerava tako da se minimizuje spiranje i erozija tla. Primenom permakulturnih principa kvalitet zemlje se povećava iz sezone u sezonu pa je neophodno obezbediti da se taj novi sloj humusa zaštiti od erozije i spiranja hranjivih materija. Kao što smo rekli ovo se postiže kontrolom tokova i trajnim zasadima.
Intervencijama u krajoliku i zemljanim radovima treba obezbediti maksimalnu iskoristivost svih potencijala imanja a navodnjavanje je preduslov izobilja i robusne šume hrane. Ako se dobro uradi posao nijedna suša neće naškoditi ekosistemu zato što će rezerve vode uvek biti više nego dovoljno. U našem podneblju sušni periodi nikada nisu predugački mada dobar permakulturni dizajn može da se nosi i sa najzahtevnijim klimama.
Kontrola i distribucija vode obuhvata i prikupljanje kišnice sa krovnih površina, koja se sem za zalivanje može koristiti i u domaćinstvo za sve potrebe pa čak i za konzumaciju ako se filtrira. A voda koja se izkoristi u domaćinstvu, takozvana siva voda može se usmeriti u biofilter pa se nakon uspešnog filtriranja može ponovo koristiti u bašti. Zato je skupljanje kišnice nezaobilazni princip u permakulturi, i doprinosi održivosti i otpornosti celokupnog imanja i svih njegovih činioca.
Sledeća oblast koju obrađujemo su Biljke i Životinje.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
