Zone u Permakulturi

Kada dizajniramo permakulturno imanje obično ga delimo na pet zona. Ovo su neka osnovna prvila.

Po osnovnim principima permakulture, permakulturno imanje se deli na 5 zona, gde prva zona označava prostor koji se svakodnevo koristi u više navrata, dok zona pet predstavlja divljinu u koju se sa vremena na vreme ide po proizvode. Dok su zone 1 i 2 osnova permakulturnog vrta, ostale zone mogu biti tu samo simbolično. Veličine zona i njihovu zastuplenost će vam na prvom mestu odrediti veličina vašeg imanja, ali i oblik pozicija i slično.


Zona 1. – Zgrade i Bašta

Ova se zona obično sadrži takozvanu nultu zonu koja predstavlja stambeni objekat i okućnicu, dok su u ostatku zone 1. raspoređeni prateći objekti i takozvani intezivni povrtnjak. Cela logika se sastoji u tome da vam je povrtnjak u neposrednoj blizini kuće obzirom da zahteva svakodnevni rad, polivanje, kontrola korova, kao i branje plodova za neposrednu dnevnu konzumaciju. Za porodicu zona jedan je obično veličine do 1000 m2 od čega je polovina bašta, dok drugu polovinu zauzimaju zgrade i ostali prateći elementi, ostava za drva, kompost, kokošinjac, alatnica, bungalov za goste, itd.

U basti se povrće obično gaji u malim izdignutim lejama, krompiri u lazanja lejama, tikvice kukuruz, i žitarice u lejama veće širine. I nikada u monokulturnim „ostrvima“ već izmešano u gildovima, povrće, začini, puzavice, cveće. Špaliri i drvene rešetke su takođe uobičajeni u ovoj zoni.

Intezitet proizvodnje u ovoj zoni je značajan pa se dobra i kvalitetna količina komposta i kompostnih čajeva mora pripremiti tokom zime kako bi se rasad na startu sezone maksimalno ubrzao.


Zona 2. – Šuma hrane

Ova je takođe zona intezivnijeg aganžmana naročito u prvih 5 – 10 godina što zavisi od dizajna, kvaliteta zemlje i same veličine. Da bi ova zona brzo napredovala i bila bogata i raskošna dobar dizajn je esencijalan. U ovu zonu se sadi klasično naše voće i orasi kao najviše drveće, ispod idu bademi lešnici, zatim raznovrsno žbunje kao što su borovnice, kupine i ostalo, a ispod toga lekovito i ostalo pokrivno bilje. Na ivicama zone ide drveće za potpalu čije se granane redovno podsecaju. Na jesen pokrivno bilje se suši i pada na zemlju,zajedno sa lišćem, a grančice sa orezanog voća sa opalim neobranim voćem postaju odličan kompost. A sa prvim kišama ako nam je šuma hrane zdrava kreću da se pojavljuju pečurke. Po obodima ove zone sa svih strana sadimo vetrobrane. Cela zona treba da je obilno malčirana kako bi što bolje upijala vodu U ovoj zoni imitiramo mladu potentnu šumu.


Zona 3. Voćnjak

Ova je zona namenjena za voćnjak, žitarice i pašnjake. Zahteva veću intervenciju prve i druge godine. U njoj se kopaju vodeni kanali po konturama sa sistemom drveća na većem razmaku. U zavisnosti od veličine zemljišta prostor između drvoreda na kanalima se koristi za ispašu ili gajenje useva koji traže malu negu, a to su obično žitarice. Treba birati domaće dobro prilagođene sorte, po mogućstvu autohtone i otporne na bolesti. Voćne vrste kojima treba manje nege, lako raste i dobro trpe vremenske uslove, mestimično izmešane sa drvećem za građu. Po obodu šumovitih linija na samoj ogradi sadi se drveće pogodno za ishranu stoke (forage tree) u zavisnosti od tipa životinja koje planiramo. Ispaša se vrši na ograničenom prostoru, na koje se životinje vraćaju posle 30-50 dana u zavisnosti od brzine obnavljanja useva.


Zona 4. – Zasad šume

Ova zona predstavlja šumu na prvom mestu i to ne voćnjake već prirodnu šumu. Zahteva kvalitetan dizajn i značajan aganžman u prvih godinu dana. Sadi se najmanje 3 vrste drveća u trouglove jer tako nikada ista vrsta nije jedna pored druge. Posaditi u trougao drveće na razdaljini od 4 metra koje jako brzo raste, to će uticati na to da će rasti brzo u visinu boreći se za svetlost, ovo su vrste koje se seku jednom u 20-25 godina. Između njih zasaditi 8 stabala najkvalitetnijeg spororastućeg dugovečnog drveća različitih vrsta, koje se seče jednom u 50 godina. Nakom 5 godina samo će neki uspeti da dobro i ravno rastu i tada se radi finalno rezanje i šuma je spremna da se sama održava. Ovakvu šumu moramo intezivno da tretiramo prvih 18 meseci a zatim se intezitet smanjuje do 5 godine kada održavanje prestaje. Na ovaj način u zreloj šumi imaćemo 11 vrsta drveća. Može da se radi i nešto veći razmak (10m) u glavnom trouglu drveća za građu, ali se u sredinu trougla stavlja masivna voćka i u manji trougao oko nje tri manje voćkice i još 5 ili više stabala koje ćemo brzo iskoristiti u prvoj deceniji. Drveće na ćoškovima daje stabilnost celom sistemu tako osmišljenog šumskog voćnjaka. Mora se izplanirati i bilje koje će pokrivati zemlju. Kada se počinje prvo zemlju rastresti, zatim posejati različito pokrivno i pomoćno bilje, zatim prekriti slamom i na kraju posaditi sadnice. Prvih 18 meseci mora se redovno seći pokrivno bilje i njime đubriti sadnice. U ovoj zoni mogu da postoje i kanali za navodnjavanje.


Zona 5. – Netaknuta priroda

Divljina u kojoj se ne interveniše, eventualno skupljanje pečuraka i bobica. Čak i na malom imanju možete imati zonu 5. Jednostavno ostavite neki nepristupačni ugao ili deo imanja da se razvija kako njemu odgovara. Samo ga posmatrajte, uživajte u njemu, a možda vas nečemu i nauči. Po njemu uvek znate čemu priroda u tom kraju teži i koju vrstu bilja favorizuje.