Štetnost Mikroplastike po okolinu

Mikroplastika se nalazi svuda, pa čak i u nama


Decembra 2016, čašica jogurta je nađena nasukana na plaži u Kanadi – ništa neobičo. Ipak ono što je bilo neobično je datum njene proizvodnje: 1976. godina. Četrdeset godina je ona plutala površinom okeana.

„Šta se dešava sa plastikom kada je bacimo?“ i „Koliko vremena je potrebno da se plastika razloži?“

Odgovor je da će svaki veći komad plastike plutati i putovati vekovima *za razgradnju obične plastične flaše je potrebno otprilike vremena koliko je prošlo između današnjice i pada Zapadnog rimskog carstva. Međutim, većina krupne plastike će se usitniti pod uticajem sile talasa, erozija, sunca, itd. i pretvoriti u mikroplastiku.

Šta je mikroplastika i kako nastaje?

Pod pojmom mikroplastika se podrazumevaju svi komadići plastike veličine 5 milimetara i manje od toga. Mikroplastika može imati mnogo izvora, i prema ovom kriterijumu se deli na dve vrste: primarnu i sekundarnu mikroplastiku.

Primarna mikroplastika – namenski napravljene male čestice plastike kreirane za upotrebu u određenim proizvodima. Najčešće su to mikrokuglice u kozmetičkim proizvodima ili mikrovlakna u najlon materijalima za odeću itd.

Sekundarna mikroplastika – delići plastike koji nastaju usled usitnjavanja većih plastičnih predmeta izloženih prirodnim uticajima poput sile talasa ili zračenja sunca.

MIKROPLASTIKA, kao i svaka plastika, NIJE BIORAZGRADIVA, što znači da nije propadljiva usled prirodnih procesa razgradnje kojoj podležu materijali poput vune, papira i svega ostalog što se putem raspadanja vraća u zemlju i ponovo ulazi u ciklus rađanja i umiranja. Plastika pretrajava uticaje vode, vazduha i svih drugih katalizatora propadljivosti, ne razgrađuje se, već samo usitnjava i tim putem nastaje mikroplastika. Mikroplastika se dalje usitnjava do tzv. nanoplastike, plastike veličine čestice prašine, toliko male da je gotovo nemerljiva.

Photo by Naja Bertolt Jensen on Unsplash

Mikroplastika nastaje na razne načine. Poreklo svakog komadića mikroplastike je kompleksno odrediti, ali oni mahom nastaju trošenjem guma, spiranjem odeće od sintetičkih materijala, dugim procesom usitnjavanja većih komada plastike I generalnim nepravilnim odlaganjem plastike – sve ovo potpada pod kategoriju sekundarne mikroplastike, dok primarnu mikroplastiku često nalazimo u kozmetici, pasti za zube itd.

Problem sa mikroplastikom je takođe u njenoj veličini, budući da ove male čestice mogu da nađu put do organizma najsitnijih riba, koje zatim budu pojedene od strane većih riba. Kako je u pitanju materija koja se ne razgrađuje, ona tim putem ishrane samo cirkuliše dalje. Takođe, razne vrste planktona, koji predstavljaju osnovu lanca ishrane stvorenja vodenoh sveta, laka su meta za unos mikroplastike.

Mnoga istraživanja upućuju na to da je veoma moguće da su zagađenje I realna količina I rasprostranjenost plastike znatno zanemareni – neka merenja čak upućuju na cifru od oko 5,25 triliona čestica mikroplastike, a drugi proračuni upozoravaju na mogućnost da do 2050. količina plastike prevagne nad količinom ribe.

Dakle, vodeni svet je verovatno prvi koji će ispaštati od plastike, a budući da je čitava priroda povezana u jedan lanac funkcionisanja, to će se veoma brzo odraziti I na ostatak živog sveta, uključujući I nas same, koji smo izvor ovog neprijatelja prirode.

Photo by Jasmin Sessler on Unsplash

Gde se sve nalazi mikroplastika?

Mikroplastika, odnosno nerazgradiv otpad koji proizvodimo, vraća nam se u naš organizam putem vode i lanca ishrane, dakle kroz druge organizme koji tu mikroplastiku unesu u sebe.

Mikroplastika je nađena praktično svuda, od okeana do flaširane vode, u kišnici i vazduhu pa sve do Antarktika, i na kraju u pivu, vodi, hrani, pa i u samim našim telima i fekalijama.

Najnovije studije o mikroplastici otkrile su mikroplastiku na zabrinjavajućim mestima. Italijanska studija sa početka decembra pronašla je mikroplastiku u ljudskoj placenti – krajnje opasna pojava koja bi mogla da remeti razvoj fetusa. Ispitivači su na temu rezultata studije prokomentarisali sledeće:

Kada sam prvi put video mikroplastiku u placenti, zanemeo sam. Ako nađete nešto u placenti, to faktički znači da ste pronašli to i u bebi: to je kao da imate bebu kiborga: ona se više ne sastoji samo od ljudskih ćelija, već od mešavine biološkog i neorganskog materijala.

Širenje mikroplastike je svakako uzelo maha i mnogi naučnici ističu pitanje: „Ako smo pronašli mikroplastiku svuda, uključujući i najnipristupačnije kutke Zemlje, zašto je ne bi bilo i u nama?“

Prisustvo mikroplastike u ljudskom organizmu predstavlja zabrinjavajuću potencijalnu opasnost jer, kao strano telo, može pokrenuti različite imune odgovore i remetiti normalan rad ćelija.

Nažalost, mikroplastika je prisutna u gotovo svim proizvodima: od odeće preko paste za zube i kozmetičkih preparata, pa sve do hrane i pića. SZO je naglasila posebno prisustvo mikroplastike u flaširanoj vodi. Po SZO, 90% flaširane vode sadrži mikroplastiku.

Mikroplastika je zastupljena daleko šire od okeana i ostalih voda; proširila se na sve prirodne oblasti i ekosisteme, sve do izolovanih mesta netaknute prirode poput vrhova Alpa i Arktika, na kome su tragovi mikroplastike nedavno pronađeni u ledu. Na kraju, mikroplastika se zavukla i pod našu kožu putem hrane, pića i vazduha.

Na sreću, sama rasprostranjenost ove teme podstiče na razmišljanje, te tako doprinosi i podizanju svesti. Primera radi, mikroplastika i dalje ulazi u sastav mnogih kozmetičkih proizvoda, ali neke poznate marke rade na uklanjanju mikroplastike iz svojih proizvoda i nalaženju biorazgradivih alternativa.

Mikroplastika predstavlja veliku pretnju jer zagađuje našu hranu i vodu, okeane i ekosisteme i preti potencijalnom nenadoknadivom štetom, kako za sva živa bića na Zemlji, tako i za nas same.

Plastične kese i flaše su očigledni izvori plastike, ali postoji još mnogo predmeta koji su suptilniji zagađivači poput sledećih:

  • Gume za automobile, svi plastični polomljeni delovi, creva itd
  • Odeća od najlona, poliestera i slično

+ odeća od poliestera i ostalih sintetičkih materijala lakše i više zaudara na znoj zato što su takvi materijali pogodna podloga za razmnožavanje bakterija

  • Opušci cigareta, celofani i razne ambalaže
  • Šljokice, šminka, lak za nokte
  • Kesice za čaj, kesice od kupovnih zaćina
  • Vlažne maramice, četkice za zube, brijači
  • Ženski higijenski ulošci, tamponi
  • Bejbi pelene, bebi plastične igračke, cucle, bebi oprema od plastike
  • Tablete za sudomašinu i veš mašinu
  • Teniske loptice, rođendanski baloni, plastično posuđe za jednokratnu upotrebu, slamčice

Photo by John Cameron on Unsplash

Posledice

Mikroplastika je kontroverzna tema koja je poslednjih godina predmet širokog interesovanja i različitih mišljenja.

Svetska zdravstvena organizacija je poručila da po dosadašnjim istraživanjima nema dovoljno dokaza koji upućuju na opasnost mikroplastike po zdravlje ljudi i drugih organizama, kao i da se čestice mikroplastike ne zadržavaju u telu, već samo „prođu“ kroz njega.

Međutim, SZO naglašava da su studije o mikroplastici još uvek mlade, a metode ograničene, pa ne možemo govoriti o dalekosežnim posledicama na zdravlje. Takođe, ne možemo znati da li će ovaj problem ostati naizgled „bezazlen“ ukoliko se upotreba plastike nastavi u tempu u kome se dešava sada, a reciklaža ne pojača.

Takođe, potencijalna zdravstvena šteta koju nam mikroplastika može naneti pre svega zavisi od količine kojoj su naša tela izložena. Iako možda sada ne prepoznajemo jasno vidljive uticaje prisustva ovih malih stranih tela u organizmu, ukoliko se nivo plastike bude globalno umnožavao u kontinuitetu u kom se to zbiva godinama unazad, ispaštanje i našeg tela, kao i mnogih drugih bića, biće izvesno usled remećenja normalnog rada organizama. Plastika će nas takoreći preplaviti kao što sada preplavljuje najveću silu naše planete – svetske vode.

Studije o mikroplastici se uglavnom zasnivaju na izdvajanju čestica mikroplastike pomoću posebnih filtera sa ciljem utvrđivanja količine čestica na nivou određene količine vode, ali filteri još uvek nisu toliko usavršeni i precizni da bi brojke bile sigurne.

Bilo kako bilo, većina stručnjaka, naučnika i istraživača smatra da je zagađenje plastikom jedan od najubitačnijih problema trenutno. Čestice mikroplastike su opasne za razne vrste, a posebno predstavljaju ozbiljnu pretnju ugroženim vrstama, poput ptica i riba koje mogu videti komade mikroplastike kao hranu i ugušiti se njima. A taj komadić koji ih je ubio će pretrajati njihovo propalo telo i putovati dalje još dugo vremena.

Skorašnja istraživanja su pokazala da je količina mikroplastike u najmanju ruku duplo veća nego što se mislilo poslednjih godina. Od 60-tih godina, globalna proizvodnja plastike se povećavala za oko 8,7% godišnje.

Suštinska poruka je da smo i dalje umnogome neinformisani po pitanju posledica i opasnosti koje mikroplastika nosi sa sobom, ali jedno je sigurno: da se ovaj problem širi munjevitom brzinom i da je jedino rešenje prevencija.

S obzirom na to da su istraživanja mlada, a rezultati rasuti i nepouzdani, pitanje je da li će nam ovaj problem ostaviti vremena za utvrđivanje tačnih brojki i adekvatnog načina borbe protiv njega, koji bi pritom mogao da se implementira na svetskom nivou. Mnogo jednostavnije rešenje nalazi se u svima nama, koji problemu doprinosimo svakim komadom plastike kog se dohvatimo, i našoj slobodnoj volji i mogućnosti da se odreknemo slamčica, da plastične kese zamenimo platnenim cegerima i tako dalje.

Konačno „rešenje“ je podizanje svesti i naročito rasvetljavanje razmera posledica koje nije lako sagledati, budući da su daleko šire od našeg vremenskog i prostornog vidokruga koji pokriva život od dana do dana.

Zbog jako dugih vremenskih perioda koji su potrebni da bi se komad plastike razgradio, količina plastike koja se i dalje proizvodi u kontinuitetu je zabrinjavajuća – sa njom se slika budućnosti slobodno može zamisliti preplavljena plastikom.