Jedan od uslova da se živi samoodrživo jeste i kontrolisana potrošnja vode i tretman otpadnih voda.
Otpadne vode u domaćinstvu se dele na sive i na crne. Crne otpadne vode su iz toaleta koje sadrže ljudski izmet. Ovakvu vrstu vode ne bi trebalo imati u jednom permakulturnom samoodrživom domaćinstvu već za te potrebe treba koristiti suvi kompostni toalet.
U standardne, i prihvatljive otpadne vode jednog samoodrživog domaćinstva spada voda iz kupatila (tuširanje, pranja ruku, i zuba, …), siva voda nastala pranjem sudova, voda iz mašine za pranje veša, kao i ostale sive vode koje nastaju u procesu pranja. Sve se ove vode mogu pročistiti u biofilteru. Za efikasnije prečišenje trebalo bi koristiti i biorazgradive preparate za pranje. Ovi preparati su dostupni u prodaji a mogu se i napraviti u kućnim uslovima.
Mesto za biofilter treba da bude tako lociran kako bi sve sive vode mogu slobodnim padom slivati cevima u njega. Zato dobro isplanirajte cevovode i unesite sve u vaš permakulturni dizajn pre nego što započnete radove. Veličina biofiltera za čišćenje vode treba da se odredi na osnovu dnevne, nedeljne i mesečne potrošnje vode kako bi filtracija vode bila efikasna. Prečišćena voda iz biofiltera se može dalje koristiti za zalivanje biljaka.
Za naše podneblje idealno bi bilo da je filter u staklenoj bašti kako bi efikasno funkcionisao tokom cele godine. U suprotno treba napraviti biofilter veće zapremine kako bi tokom zime mogao da primi dosta tečnosti. Veća zapremina filtera obezbeđuje i efikasniju mehaničku filtraciju. Što je filter veći sadržače i veću količinu finog peska koji će upijati i zadržavati nečistoće koje će na proleće biljke u biofilteru očistiti svojim korenom.
Kada su svi parametri biofilter određeni započinje se kopanje filtera preračunate zapremine. Najmanja dubine filtera za prečišćavanje sivih voda treba da bude barem pola metra a poželjno je i dublje, i to preko 80cm. Strane filtera mogu da budu blagog nagiba tako da se dubina postepeno povećava.
Tako pripremljena jama filtera se zatim mora obezbediti kako siva voda ne bi curila kroz zidove biofiltera u okolnu zemlju. Zidovi biofiltera se mogu izbetonirati, premazati betonitom, glinom, ili obezbediti membranom. Kada se koristi PVC ili gumena membrana zidovi se prvo prekriju geotekstilom a zatim se preko njega postavlja folija za silažu ili membrana za veštačka jezera. Ako se biofilter kopa u humusnoj zemlji mazanje zidova debljim slojem gline bi trebalo da spreci dalje curenje sive vode.
U tako pripremljen filter uvede se dovodna cev na 2/3 visine filtera. Kraj ulazne cevi mora da ima krupnu rešetku kao u nju ne bi ušla neka životinja. Na izlaznom kraju biofiltera položi se poprečno perforirana cev iz koje će isticati prečišćena voda. Oba ova kraja se zatim prekriju krupnijim kamenom kako bi se sprečilo zapušavanje i omogućio lakši protok vode. Ostatak filtera se do vrha napuni najsitnijim peskom u koji se zatim zasadi barsko bilje pogodno za filtraciju sivih voda.
U biofilter se može zasaditi razno barsko bilje pa slobodno eksperimentišite. Na našem permakulturnom imanju Rtanjski Vrt u većem procentu su zasađeni Trska(Phragmites australis), Rogoz(Typha latifolia) i Šaš(Carex lacustris) i na krajevima sukulenti. Ove biljke imaju veliku moć upijanja pa tako prirodnim putem čiste zaprljane vode.
Više detalja o samom procesu filtrranju, potrebnoj zapremini, dubini, i samoj mikrobiologiji filtera možete pročitati na stranici Biološki filter za sive vode – Proces prečišćavanja
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
