Kako se koriste permakulturni principi za postizanje zajedničkih ciljevada, i stvaranje resursa koji su korisni za celu zajednicu.
Zajedničkih ciljevi zajednice
Postizanje zajedničkih ciljeva u permakulturnoj zajednici zahteva proces planiranja i konsenzusa koji uključuje sve članove zajednice. Prvi korak je da se razmisli o potrebama svakog člana zajednice i da se stvori platforma za dijalog i razmenu ideja. Ovaj proces se može sprovesti kroz grupne sesije, ankete i razgovore sa pojedinačnim članovima zajednice. To podrazumijeva i razvijanje sistema za praćenje i evaluaciju postignutih ciljeva, kako bi se osiguralo da se svi ciljevi ostvaruju i da se modifikuju ako je potrebno.
Nakon što su potrebe svih članova uzete u obzir, sledeći korak je da se razviju ciljevi koji su održivi, realni i ostvarivi. Ovi ciljevi treba da se fokusiraju na unapređenje kvaliteta života za sve članove zajednice, kao i na očuvanje i unapređenje okoline. Ciljevi treba da se razmatraju iz svih uglova, uključujući ekonomske, društvene i ekološke aspekte.
Zajednički ciljevi se ne mogu ostvariti bez saradnje i podrške svih članova zajednice. Stoga je važno da se razviju sistemi podrške i mehanizmi za komunikaciju koji će pomoći članovima zajednice da rade zajedno ka ostvarivanju ciljeva.
Ključni aspekt u gradnji zajedničkih ciljeva je da se svaki član zajednice oseća uključeno i da imaju priliku da doprinesu procesu. To se može postići kroz jasno komunikaciju, transparentnost i podelu odgovornosti između članova zajednice.
Na kraju, važno je da se redovno prati napredak i da se izvrše korekcije kada je potrebno, kako bi se osiguralo da se ciljevi postignu u što kraćem roku.
Gradnja zajedničkih resursa
Permakulturna zajednica gradi zajedničke objekte kako bi stvorila mesto za zajednički rad i razmenu znanja i resursa. To takođe pomaže u stvaranju veće povezanosti među članovima zajednice i povećanju osećaj zajedništva. Zajednički objekti takođe mogu biti korišteni za okupljanja, proslave i druge društvene aktivnosti koje pomažu u održavanju vitalnosti i kvaliteta života u zajednici.
U permakulturnoj zajednici, zajednički objekti mogu uključivati različite vrste objekata
- Stambeni objekti u kojima više porodica ili pojedinaca žive zajedno, razmjenjujući resurse i sarađuju u svakodnevnim aktivnostima.
- Njive i štale za uzgoj hrane koja je dostupna svima u zajednici i gde se svako može uključiti u rad.
- Kuhinje ili trpezarije za zajedničko kuvanje ili po principu menze.
- Kancelarije i radionice za administrativne poslove, rad na računaru, ili radionice u kojima se prave predmeti potrebni za svakodnevni život.
- Centri za obrazovanje u kojima se organizuju kursevi, radionice i predavanja o temama vezanim za permakulturu i održivost.
- Prostor za zabavu i druženje u kojima se mogu organizovati različiti društveni događaji i okupljanja.
- Područja za rekreaciju i opuštanje, kao što su bazeni, parkovi ili sportski tereni.
- Poslovni objekti kao što su kafići, maloprodajni objekti ili zanatske radionice.
Takođe zajednički uzgoj hrane ima mnogo prednosti
- Povećanje pristupačnosti hrane: Kada se hrana proizvodi zajednički, svako u zajednici ima pristup svježoj, zdravoj hrani bez potrebe da svaki pojedinac ima sopstveni vrt.
- Ušteda resursa: Kada se hrana proizvodi zajednički, potrebno je manje resursa za proizvodnju, oprema i alati su zajednički, a obaveze se dele.
- Povećanje raznolikosti: Kada se hrana proizvodi zajednički, lakše je uključiti više vrsta biljaka i životinja
- Bolja saradnja i društveni odnosi: Kada se rad na proizvodnji hrane deli između članova zajednice, to omogućava bolju saradnju i razmenu znanja između članova te se tako povećava osećaj zajedništva.
- Povećanje efikasnosti: Kada se hrana proizvodi zajednički, lakše je planirati i koordinirati rad, što dovodi do veće efikasnosti i manje gubitka hrane.
- Povećanje sigurnosti: Kada se hrana proizvodi zajednički, lakše je osigurati da postoji dovoljno hrane za sve članove zajednice, čak i u slučaju neuspeha u proizvodnji hrane na pojedinačnom nivou.
- Edukacija: Kada se hrana proizvodi zajednički, članovi zajednice imaju priliku naučiti o održivoj proizvodnji hrane i permakulturi, te se ta znanja mogu preneti dalje.
Prelazimo na sledeću oblast: Odabir imanja i prepoznavanje krajolika, pa možete nastaviti na sledeći teks Razumevanje klimatskih uslova i topografije imanja ili se možete vratiti na stranicu sadržaja, sa indeksom tekstova Kursa permakulture.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
