Mi smo socijalna bića i zajednica je sve, bez nje nema ni pojedinca. Da bi permakulturna zajednica uspela, negovanje svakog člana i rad na međusobnim odnosima su presudni faktori.
Uloga zajednice u permakulturi podrazumeva važnost saradnje, podrške i participacije svih članova zajednice u projektovanju i upravljanju permakulturnim sistemima. To podrazumeva da se kreira prostor za razvoj komunitarnog liderstva, koji će pomoći u razvoju ciljeva i planiranju koji su važni za celu zajednicu. Takođe, važno je da se razvije kultura podrške i poverenja među članovima zajednice koji će doprineti razvoju i održivosti permakulturnih sistema. Permakulturni sistemi takođe mogu doprineti unapređenju kvaliteta života i međusobne povezanosti u zajednici, kroz povećanje pristupa hrani i vodi, kao i stvaranje prostora za druženje i zajedničke aktivnosti.
Razvijanje međusobnog poverenja i pomoći
Rad na međusobnom poverenju, uzajamna pomoći i podrške među članovima zajednice, stvara odnose koji su održivi na dugi rok. Gradnja međusobnog poverenja postiže se na više načina:
- Korišćenje komunikacijskih tehnika i metoda koje podstiču dijalog i razmenu mišljenja, poput radionica, grupnih sastanaka i razmene iskustava.
- Razvijanje projekata i aktivnosti koje podstiču međusobnu saradnju, poput zajedničke proizvodnje hrane, radionica i volonterskih projekata.
- Stvaranje prilika za druženje i zajedničku zabavu, kao što su zajedničke kuhinje, proslave i druge zajedničke aktivnosti.
- Mentorski programi gde iskusniji članovi zajednice pomažu novim da se prilagode i usvoje principe permakulture.
- Gradnja sistema podrške kao što su zajednički fondovi i druge finansijske mehanizme.
Upravljanje konfliktima
Upravljanje konfliktima je osetljiva i centralna oblast permakulturne zajednice, nerešeni konflikt je formula za propast zajednice. Na konflikte se mora brzo reagovati, i moraju se realno sagledati i razumeti. Kvalitetnim rešavanjem konflikata u zajednici, održavaju se pozitivni odnosi kako bi se održao kontinuitet zajednice. To se postiže kroz razvijanje komunikacijskih tehnika i metoda koje podstiču dijalog i razmenu mišljenja, zatim stvaranje prilika za otvorenu komunikaciju i razmenu mišljenja, i gradnju projekata i aktivnosti koji podstiču međusobnu saradnju.
Stvaranje socijalne kohezije
Socijalna kohezija se fokusira na izgradnju zajedničkih ciljeva i međusobnu pomoć. To se postiže kroz razvoj zajedničkih projekata, kao i kroz stvaranje prilika za rad i učenje zajedno. Permakulturni pristup takođe može doprineti stvaranju socijalne kohezije kroz promovisanje društvene odgovornosti i solidarnosti. Ovo se može postići kroz podršku lokalnim proizvođačima i kupovinom lokalnih proizvodima, kao i kroz razvoj lokalne ekonomije. Permakultura takođe može doprineti povećanju socijalne kohezije kroz promovisanje različitih oblika društvenog učešća i povezivanja ljudi iz različitih društvenih grupa. To se može postići kroz različite oblike radionica, okupljanja i projekata od zajedničkih interesa, koji promovišu različitost i uključivanje svih članova zajednice.
Razvoj lokalne ekonomije
Razvoj lokalne ekonomije je bitan aspekt permakulture jer omogućava da se ljudi u zajednici međusobno povezuju i podržavaju kroz proizvodnju hrane, proizvoda i usluga. Permakulturni pristup podržava razvoj lokalne ekonomije tako što povećava samodovoljnost zajednice kroz proizvodnju hrane i drugih potreba lokalno, smanjuje potrebu za spoljašnjim resursima i stvara nova radna mesta. To može uključiti i kreiranje proizvoda od recikliranog materijala i pružanje usluga kao što su konsalting i obuka u permakulturi. Povećanjem lokalne proizvodnje i potrošnje, permakulturni pristup takođe može pomoći da se razvije održiva i stabilna lokalna ekonomija.
Edukacija i podučavanje
Razumevanje uloge edukacije i podučavanja u permakulturi je ključno za stvaranje održivih i uspešnih permakulturnih sistema. Permakultura se može koristiti kao alat za edukaciju na različitim nivoima – od osnovnih škola do univerziteta i obuka za stručnjake. Permakultura može biti korišćena kao način da se ljudi edukuju o održivim praksama, kao što su proizvodnja hrane, upravljanje vodom, korišćenje obnovljivih izvora energije i održiva gradnja. Osim toga, permakultura može da se koristi kao alat za duhovni razvoj i promovisanje trajnog životnog stila, jer se fokusira na povezivanje sa prirodom, ljudima i zajednicom.
Odnos sa postojećom lokalnom zajednicom
Otvorena i transparentna komunikacija sa već postojećom lokalnom zajednicom omogućava pojedincu ili zajednici da se uklopi u postojeći okoliš i otvara mogućnost da se sarađuje sa drugim lokalnim grupama i organizacijama. Saradnja sa drugim lokalnim grupama i organizacijama može da pruži permakulturnoj zajednici pristup resursima i podršku koji su potrebni za razvoj i održivost. Ovaj se odnos može proširiti i na edukaciju već postojeće lokalne zajednice o permakulturi i njenim principima, i može da pomogne u stvaranju podrške i razumevanja za projekte permakulture. Osnaživanje već postojeće lokalne zajednice kroz permakulturne projekte stvara poverenj i obostrano je korisno. Sprovođenje permakulture u skladu sa već postojećim lokalnim zakonima i pravilima je važno za uspešno funkcionisanje permakulturne zajednice u okviru već postojećeg okoliša.
Razvoj lokalnih organizacija
Razvoj lokalnih organizacija u permakulturi je važan za stvaranje mreže podrške i saradnje između ljudi koji se bave održivim praksama. Ove organizacije mogu da podržavaju razvoj i održivost permakulturnih sistema kroz radionice, seminare, projekte i druge aktivnosti. One takođe mogu da pruže pristup edukaciji, resursima i iskustvima drugih članova organizacije, što pomaže u unapređenju permakulturnih praksi. Osim toga, lokalne organizacije mogu da pruže platformu za razmenu iskustava i saradnju sa drugim organizacijama i institucijama kako bi se poboljšao rad na održivosti na lokalnom i širem nivou.
Sledeću tekst iz ove oblastioblast možete pristupiti na stranici Zajednički ciljevi i gradnja zajedničkih resursa, ili se možete vratiti na stranicu sadržaja, sa indeksom tekstova Kursa permakulture.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
