Koje su biljke i životinje pogodne za permakulturne sisteme i kako se one koriste da bi se poboljšala održivost sistema.
Biljke i životinje su velika i obimna oblast permakulture. Ne samo da imaju mnoge različite uloge na jednom imanju i uopšte u ekosistemu, već je njihov izbor presudan za održivo i robusno imanje. Iako je lista potencijalnih vrsta velika treba se uvek na prvom mestu držati vrsta koje su već u okruženju obzirom da su najbolje prilagođene, a zatim birati vrste koje pripadaju našoj klimi, kao i sastavu i kvalitetu zemljišta. Kvalitet, sastav i PH vrednost zemljišta se kroz vreme može menjati i obogaćivati pa će se tako vremenom lista vrsta može povećavati.
U zavisnost od stanja našeg zemljišta možda će biti potrebno da se u prvim godinama forsiraju pioniri i azot-fiksatori kako bi se podigao kvalitet zemlje, i omogućilo drugim vrstama da se nakon toga sade.
Bilje u permakulturi
Biljke imaju mnogo uloga sem prve najočiglednije uloge u ishrani. Imaju ulogu u ishrani ljudi ali i domaćih životinja kao i u prehrani drugih biljaka ali i kao hrana za divlje životinje u lokalnom ekosistemu. Ako želite da vam ptice čiste vrt od štetnih bubica i crvića morate ih i hraniti raznim plodovima, a ako želite dobro oprašen vrt potrebno je obezbediti dosta cvetnih vrsta punih polena i nektara kako ni privukli insekte polinatore. Naravno uloga biljaka se ne završava kod ishrane, većina mahunarki fiksira azot pa su uvek poželjne kao predusevi, ili kao pomoćne biljke u biljnim zajednicama.
Biljke imaju i pokrivnu ulogu, zadržavaju vodu sprečavaju isušivanje a veće biljke daju senu koja je mnogim biljkama važna u vreme velikih letnjih vrućina. Pokrivne biljke takođe sprečavaju da se neželjene biljke rašire. Biljke imaju i zaštitnu ulogu tako što svojom aromom i mirisima odbijaju štetočine i na taj način čuvaju ostale vrste u svom okruženju. Zatim mnoge biljke pored svoje hranjive uloge su i lekovite, a mogu nam dati i ulja koja kasnije koristimo opet u ishrani ili u spremanju tinktura, kozmetike i preparata za čišćenje. Koke u slobodnom uzgoju, se takođe osećaju sigurnije ispod krošnji drveća daleko od očiju grabljivica, a dobar deo godine i spavaju u krošnjama.
Životinje u permakukulturi
Domaće životinje takođe kao i biljke imaju višestruku ulogu na permakulturnom imanju. Sem što nam daju meso, mlečne proizvode, jaja, med, one nam u stvari daju mnogo više od toga. Koke nam mogu čistiti baštu od raznih nepoželjnih bubica i larvi, ali nam mogu pomoće i u dobijanju prvoklasnog komposta tako što će ga neumorno po ceo dan prevrtati, a njihov izmet će nakon što odstoji biti prvoklasni kompost za sadnju i prehranu biljaka. Pored toga ukras su u bašti, divno ih je gledati koko se šetkaju po grupicama, a i pevac će nas buditi i upozoriti na opasnost od predatora.
Ribice ne samo da mogu da krase jezero već u sistemu hidroponike mogu i da oplemenjuju vodu hranjivim materijama. Krave imaju toliko uloga da ih nije lako ni nabrojati. Svinje pored ukusnog mesa mogu da nam pomognu u stvaranju nepropusnog sloja budućeg jezera, mogu i da nam preoru neki deo bašte i održavaju voćnjak. Pored koka tu je i druga živina koja može da ima neke specifične uloge, recimo morke(misirke) umeju da se izbore sa zmijama i tako zaštite sve ostale životinje pa i nas. Mačke sem što mogu da se maze i budu simpatično dosadne, čistiće imanje a naročito kuću i ostale pomoćne zgrade od miševa. Psi će čuvati imanje, teraće sve grabljivice, upozoravati i čuvati druge životinje od opasnosti i bezbrižno će se i slobodni po celi dan muvati i igrati po imanju.
U permakulturi ali i na svakom imanju važno je dobro isplanirati zone i kako će se i gde saditi i kako postići da se biljke i životinje najbolje uklope jedni u druge u tom našem lokalnom ekosistemu. Neki se delovi moraju i ograditi, a neke se biljke i životinje moraju ograničiti kako ne bi narušile sistem. Baštu naravno morate zaštititi od biljojeda, neke biljke su invazivne ali ipak neophodne pa ih morate pažljivo uklopiti u dizajn.
Uvek je krajnji cilj da je permakulturno imanje održivo i samodovoljno ali to ipak ne znači da nema posla. Kako vreme prolazi posao se smanjuje, i mnogo inezivnije u samom početku kad se započinje rad na imanju, ali posla će uvek biti. Takođe u zavisnosti od doba godine neki su periodi mnogo intezivniji, a neke radnje se moraju obaviti u određenom godišnjem dobu i tu nema kompromisa.
Dobro postavljena bašta i šuma hrane ne zahteva mnogo rada kada se dobro isplanira imanje, ali uvek će biti posla oko sadnje, branja, konzerviranja i obrade namirnica, čišćenja štala, pripreme komposta, cepanje drva, i slično. Kada se sve dobro postavi svaki član zajednice ne bi trebalo da uloži više od dva sata dnevno za imanje.
Kao što smo rekli ovo je stvarno obimna oblast u permakulturi, ima mnogo parametara i varijanti. Samostalnost u hrani, i kompostu, zdrava zemlja i zdravo okruženje su baza permakulturnog vrta. Opširnije o nekim od ovih pojmova pročitajte u sledećim tekstovima. Svakako planiramo da obradimo sve detaljno kao i da napravimo indeks biljaka koje su povoljne za naše podneblje.
Sledeća oblaste se fokusira na trajne jestive sisteme, pa nastavite na tekst Šuma Hrane.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
