Mreža ishrane u zemljištu – Svet mikroorganizama

---

Mreža života u zemljištu je zajednica organizama koji čitav ili deo svog života žive u zemlji, i opisuje složeni životni sistem u zemljištu i način interakcije sa okolinom, biljkama i životinjama.

Prehrambene mreže opisuju prenos energije između vrsta u ekosistemu, dok lanac ishrane ispituje jedan, linearni, energetski put kroz ekosistem, prehrambena mreža je složenija i ilustruje sve potencijalne puteve. Većina ove energije dolazi od sunca. Biljke koriste sunčevu energiju za pretvaranje neorganskih jedinjenja u energetski bogata organska jedinjenja, pretvarajući ugljen-dioksid i minerale u biljni materijal fotosintezom. Bilje cvećem izbacuje energetski bogat nektar iznad zemlje, a biljni koren izlučuje kiseline, šećere i ektoenzime u rizosferu, prilagođavajući pH, hraneći organizme u zemlji.

Mreža ishrane u zemlji odnosi se na složene veze između različitih grupa faune i flore koje se nalaze u zemljištu. U ove grupe spadaju bakterije, gljive, protozoe, nematode, mikroartropodi i veće biljke i životinje koje se nalaze u zemljištu i oko njega. Na sastav svake određene mreže u velikoj meri utiču biološke, hemijske i fizičke sile u okruženju.

Praksu upravljanja zdravljem mreže u zemljištu razvila je dr. Elaine Ingham. Njeno istraživanje tokom poslednje tri decenije uveliko je proširilo naše razumevanje kako život u zemljištu utiče na zdravlje biljaka. Najznačajnije otkriće je da biljke najbolje uspevaju pod specifičnom mrežom prehrane u zemlji koja je prirodno evoluirala tokom milenijuma. Otud naglasak je na izgradnji mreža prehrane u zemljištu koje su specifične za biljke od interesa.

Zdrava prehrambena mreža zemljišta nosi veliku ekološku važnost za sve pejzaže, od malih dvorišnih vrtova do starih šuma. Zemljište sadrži bezbroj mikroorganizama koji neprekidno obavljaju različite funkcije koje pomažu u održavanju zdravih ekosistema.

Bakterije i mikoriza su glavni razlagači u zemljištu. Zemaljske životinje poput grinja, milipida, glista i termita pomažu u procesu raspadanja usitnjavanjem organskog materijala i raspršivanjem mikroba po zemlji. Ova zajednica razlagača igra presudnu ulogu u upravljanju otpadom i kontroli zagađenja.

Mikroorganizmi

Mikroorganizmi prehrambene mreže zemlje čine živu, naprednu zajednicu. Ova zajednica uključuje širok spektar mikroorganizama, vidljivih i nevidljivih, koji rastu, jedu, razmnožavaju se, žive i umiru. To je užurbani mali svet koji nam vrvi pod nogama. Pošto ih ne primećujete, možda mislite da su nevažni. Međutim, ova mala zajednica omogućava nam da imamo čist vazduh i vodu, kao i zdrave biljke. Zemljište bogato raznovrsnim mikroorganizama leči zemlju i čisti patogene. U aerobnim uslovima, mikroorganizmi mogu razgraditi pesticide i ostale zagađivače u zemljištu.

Malecka jednoćelijska stvorenja premala da bi se videla, i veća stvorenja poput glista i insekata pomažu u razgradnji otpada i organskih materija sa biljaka i životinja. Oni razgrađuju elemente koji bi mogli postati zagađivači u našoj vodi. Oni fiksiraju azot iz atmosfere tako da ga biljke mogu iskoristiti. Takođe štite biljke od štetočina koje oštećuju useve. Ukratko, čine životnu sredinu u celini zdravijim mestom za sve, a da mi to i ne primećujemo! Ovo je samo mali uzorak onoga što ovi organizmi rade.

Bakterije

U kašici zemlje ima hiljade vrsta bakterija i te bakterije imaju mnogo uloga. U zavisnosti od vrste, bakterije dodaju organski materijal u zemljište, inhibiraju organizme koji uzrokuju bolesti i štite koren biljake od bolesti, pa time pospešuju rast biljaka.

Jedan od najvažnijih poslova bakterija je fiksiranje azota u zemlji. Azot je osnovni hranljivi sastojak za biljke, ali ga nema u dovoljno visokim koncentracijama u zemljištu. Bakterije koje fiksiraju azot uzimaju azot iz vazduha i koncentrišu ga u čvornovatim izraslinama korena određenih biljaka. Tamo se on pretvara u oblik azota koji biljke mogu koristiti. Kada se preseče jedan od ovih čvorova crvena boja označava prisustvo Azota, to je zbog molekula leghemoglobin koji reguliše količinu kiseonika i koji se nalazi samo u tim čvorovima. Kada se biljka i korenje raspadnu, azot ostaje u zemljištu za buduće biljke. Takvo zemljište je bogato bakterijama koje će pomoći buduće generacije biljaka.

Gljive

Pečurke igraju važnu ulogu u mreži života zemljišta. Gljive stvaraju humus konzumiranjem organskih materija. Zbog toga je šumsko tlo tamno i hranjivo. Lišće i otpale grane prirodno se razgrađuju finom mrežom micelijuma koja efikasno čisti ono što je palo i pretvara ga u prelepo tlo prepuno hranljivih sastojaka.

Gljive uvećavaju sposobnosti zemlje da upije i zadrži vodu zahvaljujući finim nitima koje vezuju čestice zemlje. Ta končasta struktura zvana Hifa takođe oslobađa enzime koji razgrađuju molekule hranljivih sastojaka, omogućavajući im da se ponovo apsorbuju od strane drugih organizama. Skup više Hifa zove se Micelija. Gljive se koriste i kao glavni razlagač toksina, one razgrađuju zagađivače u životnoj sredini.

Praživotinje – Protozoe

Praživotinje su slične bakterijama jer u zemlju dodaju azot u obliku koji biljke mogu koristiti. One takođe imaju posao da jedu loše bakterije koje mogu da izazovu bolest. Budući da su jednoćelijski organizmi, praživotinje su takođe hrana za nematode, a kada se izluče postaju deo hranljivih sastojaka koji su biljkama potrebni.

Kada predatori poput protozoa i nematoda postoje u zemlji, njihovo konzumiranje bakterija i gljivica oslobađa hranljive sastojke koje biljke zatim apsorbuju. Ove hranljive materije su često neophodne da bi biljke uspevale. Prisustvo ovih predatora rezultira eliminacijom svake potrebe za hemijskim đubrivima.

Nematode

Neke vrste nematoda mogu uzrokovati probleme u zemljištu, ali dobra vest je da korisne nematode o lošim misle kao o hrani. Korisne nematode se takođe hrane protozoama, bakterijama i drugim mikroorganizmima. Njihov otpad obezbeđuje hranljive sastojke vitalne za zdrav rast korena u biljkama.

Arthropoda

Zglavkari su bića malih dimenzija poput grinja, buba, stonoga, pauka, mrava i još mnogo toga. Često su to životinje kojih bi ste se rado rešili u vašoj bašti, ali činjenica je da ako ih vidite puno, imate robustan, zdrav vrt. Bube su dobre!

Arthropode igraju mnogo različitih uloga u zemljištu. Postoje drobilice, predatori, i biljojedi, a sve je važno za uravnoteženu mrežu ishrane. Oni drže jedni druge pod kontrolom i pomažu u razbijanju otpada, olakšavajući drugim mikroorganizmima da nastave proces razgradnje organskih materijala. Takođe izlučuju hranljive materije u oblicima koje biljke lakše koriste.

Metode za poboljšanje mreže života u zemljištu

Kao što ljudi počinju da shvataju važnost probiotika u njihovoj ishrani ili dodacima, tako i mi u poljoprivredi za zemljište imamo sledeće uobičajene organske i permakulturne metode za podsticanje i razvoj sloja korena i njegove životne mreže.

• Vermicompost – uzgoj crva i proizvodnja glistenjaka
• Organski kompost, i čajevi dobijeni procesom kompostiranja
• Biljni fermenti poput čaja od gavez ili čaja od koprive
• Kompost od ljudskiog otpada
• Pokrivno bilje i biljke koje fiksiraju azot
• Malčiranje biomasnim biljkama i malčom od biljne sečke
• Raznovrsni zasad višeetažnih višegodišnjih biljnih sistema
• Rotaciona paša i opšta integracija životinja
• Rast biljaka u višeslojnim, bio-raznovrsnim zasadima

Značaj mikroorganizama u tlu ne može se preceniti. Praktično svaki aspekt našeg svakodnevnog života zahteva, direktno ili indirektno, rad mikroorganizama. Od hrane koju jedemo, vode koju pijemo, materijala koje konzumiramo, odeće koju nosimo, vazduha koji udišemo.
Trenutne uobičajene poljoprivredne prakse obično uništavaju život u zemlji i ne mogu se održavati u nedogled. Industrijska poljoprivreda u velikoj meri se oslanja na đubriva na bazi soli koja ne samo da ubijaju bakterije i mikorizu, već zagađuju vodu i vodene tokove.

Ako se nadamo da ćemo opstati kao vrsta u budućnosti, bilo bi pametno da povratimo i održimo biološku raznolikost u našem zemljištu i priznamo složene procese koji se dešavaju pod našim nogama.

Kao što vidite zemlja puca od života, i istinski je živa!