Dvonožni svaštojedi, tvrdog kljuna, neće oklevati da kljucnu i isprobaju sve što se miče
Zbog svoje konstitucije nisu visokoletači ali u slučaju opasnosti znaju da uzlete dovoljno da pobegnu na sigurno. Prirodno koke jedu veliki broj insekata, larvi, gusenica, glista, buba, skakavaca, krpelja, sav sitan plen vrlo vešto upecaju svojim čvrstim kljunom. Male su verovatnoće da bi kokoške uspele da opstanu u divljim uslovima, brzo bi postale lak plen noćnih grabljivica. Uzgoj pernatih životinja iziskuje određene mere: kokošinjac sa gnezdima i prostorom za noćenje, prostor za kretanje i dnevni boravak,nega i ishrana.
Da bi koka bila zdrava, otpornog imuniteta, vitalna i da su joj jaja krupna, mora da se hrani raznovrsnom hranom bogatom vitaminima, da svakodnevno slobodno šeta i kreće se i da održava svoju ulogu u jatu, a i u partnersko odnosu sa petlom. Što je hrana raznovrsnija to je koka zdravija i odpornijeg imuniteta, svakako proteini i kalcijum su ključni. Vazno je naglasiti da se ishrana razlikuje u letnjim i zimskim danima.
Tokom toplog perioda godine, koke su u slobodnom letu, imaju više mogućnosti da samostalno pronađu hranu, obilaze razne delove vrta i na taj način održavaju svoju vitalnost i pokretljivost. Šetaju i valjaju se u pepelu i tako održavaju svoju higijenu (pepeo ima antiparazitsko dejstvo) Odlaze do komposte hrpe, i šumovitog dela Rtanjskog vrta i čaprkaju vešto pronalazeći svoje proteine tj poslastice. Usput vole da čalabrcnu i neku travku ili sitno seme, kao i pesak i sitne kamenčiće koje im pomaže pri varenju hrane. Vole da gricnu zelenu detelinu, travu Rusu Chelidonium majus ili heljdu kao i sav korov mesnatog i slasnog bilja. Sav baštenski otpad, kao i kihinjski otpad voća i povrca, kore od lubenice, truli paradajz i salata su im tri omiljene letnje poslastice. Do vode uvek odlaze na pojilišta koja se nalaze na više mesta, nekada je to baštenska česma, nekad jezerce a nekad njihova pojilica, važno je da voda uvek bude sveža i čista.
Može se reci, da su koke u letnjim danima poprilično autonomne što se hrane tiče, naravno one uvek moraju da imaju dostupno u kokošinjcu činiju sa dodatnom hranom. Kao dodatnu hranu koristimo mlevenu prekrupnu koja se dobija mlevenjem celog zrna žitarica, Žitarice koje mogu da budu deo mešavine su sve koje su nama dostupne, a to su: kukuruz, pšenica, raž, ječam, proso i sirak, kao i mekinje, licerkino i riblje brašno, krmno brašno, zrnevlje leguminoza, mrvljene školjke ili mlevene ljuske od jaja (kalcijum za jaja i kosti), kuhinjska so, malo kreča (kreč deluje antibakterijski i antiparazitski)
Što se tiče zimske ishrane koka, tu se situacija menja. Tokom hladnog perioda koke su manje aktivne, slabo vole da izlaze kada je loše vreme. Biraju vremenske uslove za šetnju, ako je sunčan dan, a ima snega – prošetaće se. U slučaju da je dan vetrovit, praćen jakim snegom ili ledenom kišom, koke će ipak ostati ušuškane u slami ili nabijene jedna do druge i letargično će da kunjaju i čekaju sunčane dane. U tim situacijama obroci su nešto veći i bogatiji ugljenim hidratima nego leti, sem svakodnevne prehrane sa gorenavedenom mešavinom od žitarica, kokama dajemo posebne vrele kaše. Kokoške obožavaju vrelu hranu, vrelu da se puši.
Sav hleb koji nam u domaćinstvu pretekne mi ne bacamo, osušimo ga i tokom godine čuvamo na suvom mestu u džakovima. Od suvog hleba i vrele vode pravimo poparu koju tako vrelu dajemo kokama. Koke je prosto obozavaju. Još jednu poslasticu koju dajemo kokama je sitno seckane jabuke i beli luka zajedno sa poparom. Beli luk jača imunitet a jabuka im obezbeđuje neophodne vitamine. Vrele popare možete praviti još i sa suvom koprivom kao i raznim drugim dodacima ili semenjem. Kokama preko zime možete u kokošinjac bacati kuhinjski otpad poput: kupusa, salata, ostataka od voća, od cvekle, šargarepe, spanaća itd. U hladnim danima ako imamo zalihe divljeg kestena možemo ga skuvati i izmrvljenog dati kokoškama da jedu, to je odlična hrana za gojenje u zimskom periodu kao i za ishranu mladih pilica. Naravno voda, što češće i da bude topla.
Preko zime koke potpuno obustave nošenje jaja, postoje načini da se nošenje nastavi i u zimskom periodu. Više o tome u jednom od slecećih tekstova
Autorka ima višegodišnje iskustvo u kreiranju urbanih permakulturnih bašti, od 2019 godine živi i radi na izgradnji permakulturnog imanja i zajednice Rtanjski vrt. Sertifikovani permakulturni dizajner i fitoterapeut. Takodje se bavi očuvanjem straih zanata i pasionirani je gljivar.
