A sad Rasad i po koja letvica

Dok se bliži najkraći mesec u godini plan za sadnju bi već trebao da bude na papiru.


Odluke se donose, koje semenke izdvojiti? Šta saditi radi ishrane, a šta radi obnavljanja semenskih zaliha? Dok plan crtamo na papiru (a neki i u exelu) u plasteniku pripremamo supstrat u koji ćemo sejati naše majušno seme. Kompost, glistinac, pesak, zemlja iz krtičnjaka, ovčiji stajnjak, šumski treset, koja mešavina! Da sam seme nikla bih bez razmišljanja. Predvodnik u sejanju su rane kupusnjače i one će biti prvi rasad presađene u spoljne gredice, odgovara im klima prvih kišovitih prolećnih dana, obilna voda doprinosi njihovom rastu kao i niske temperature. Kupušnjače su odlične za mešovitu sadnju uz salate, celer, krompir, spanać, i uz grašak pa čak i paradajz. Slede paprike, patliđžan, lufa, a batat ide na naklijavanje. Sledi rasad paradajza, i artičoke.

Važan je kontinuitet setve pa treba obratiti veliku pažnju na dužinu vegetativnog stasanja kod svake biljke, kao kod artičoka na primer kojima je neophodno 100 dana do cvetanja, pa se samim tim sade u rano prolećele ili u jesen pod uslovom da se dobro ukoreni i zaštiti od zimskih mrazeva. Kontinuitet setve je važan radi stalnog prinosa plodova koji dolaze sezonski. Još jedna opcija je sejanje rasadnog materijala koji trpi niže temperature možete sejati u male kontejnere ukopane u leju koja je u plasteniku. Osetljiviji rasadni materijal mora se saditi u kontrolisanim uslovima, obično u kući ili stakleniku gde možemo kontrolisati i održavati željenu temperaturu, vlažnost, i svetlo.

Radi lakše organizacije koristimo letviice tj obeleživače sa rednim brojem. Obelezivače smo jednostavno napravili, Miki je na cirkularu iseckao tanke letvice raznih veličina a ja sam pomoću pirografa izgravirala brojeve od 1 do 100. Stečenim iskustvom znam da se lako zagubi identifikacija biljaka, ovako gravirana drvca mogu se koristiti više sezona a kasnije reciklirati u kompostu. Prilikom sadnje dodajem daščice sa redni broj i beležim na naš zajednički googlu drive, tako svako sa svog androida ima uvid šta je zasađeno.

Što se rasada tiče odlučili smo da sejemo u plastične kontejnere namenjene za rasadni materijal koje prethodno punimo umešanim supstratom. Drvenom olovkom pravimo male rupice u koje će ići seme. Dubina sadnje zavisi od krupnoće semena. Ako je seme krupnije, dubina setve je veća. Ako sadimo preduboko velika je verovatnoća da biljka neće ni nići, ili će kasniti u nicanju. Biljke tokom stresnog nicanja gube na snazi i potencijalu. Provetravanje rasada u plasteniku se obavlja u najtoplijem delu dana,

Temperatura nikada ne sme biti niža od 10°C jer će to izazvati stres kod mladice, i usporavanje pri rastu a samim tim smanjenje rodnog prinosa. Temperaturu i vlažnost vazduha mozete regulisati provetravanjem, grejanjem prostorije, i samim zalivanjem. Mi koristimo termometar i vlagometar, mali uređaj koji meri vlažnost i temeraturu vazduha. Previsoka vlažnost vazduha pogoduju razvoju bolesti i gljivičnih oboljenja, pa je neophodno stalno voditi računa o tome.

Vrsta PovrćaTemp. vazduha (ºC)Temp. zemlje (ºC)VlažnostZalivanjeVreme klijanja
paprika 20-2518-2460-70%umereno20 dana
paradajz12-1518-2050-60%umerenood 8 do 23 dana
kupus 10-1415-1880-85%redovnood 3 do 6 dana
patliđžan12-1520-2260-70%umereno20 dana
krastavac16-1815-1785-90%redovnood 3 do 5 dana
artičoka12-2515 – 2550-60%oskudnood 10 do 15 dana
bamija15-3016-2960-70%umerenood 7 do 15 dana

Kvalitet rasada i uspešnost pri proizvodnji zavisi od više faktora : temperature vazduha i relativne vlažnosti vazduha, temperature zemljišta, zalivanja, svetlosti, kvaliteta semena i hranljivost supstrata koji napravite.. sve ostalo je slobodna volja 🙂

Ostavite Komentar