Postoji li razlika, i koja je. Može li se živeti održivo?
Postoji li razlika, i koja je. Može li se živeti održivo?
Stalno čujemo ove pojmove ali znamo li šta oni u opšte znači, šta predstavljaju, i da li je tako nešto moguće?
Šta je neodrživo? Sve ono što uzima a ne vraća, sve što samo troši a ne doprinosi.
Kako smo mi život učinili neodrživim i zašto smo ispali iz balansa sa prirodom koja nas je otelotvorila, nahranila, obukla? Verovatno nagomilavanjem materijalnog iz straha da ne budemo gladni a taj se strah javio kad smo napustili prirodu.
Priroda je harmonizovana a jedan određeni prostor uvek naseljava mnogo jedinki sa mnoštvom međusobnih konekcija. Gradovi su monokulturna ostrva gde živi samo jedna dominantna jedinka i nekoliko pratećih životinja (pacovi, mravi i slično). Prirodni balans je u gradovima potpuno uništen, gradovi samo troše i ništa ne vraćaju. Da bi gradovi opstali i nahranili svoje stanovništvo uništavaju se prirodna staništa kako bi se masovno proizvodila hrana monokulturno, to je iscrpljujuće i zahteva mnogo resursa. Gradovi ne mogu da budu održivi ma koliko se arhitekte i prostorni planeri trudili, veliki gradovi su beskrajni potrošači svega.
Kako su gradovi nastali? Verovatno udruživanjem više plemenskih zajednica radi odbrane od nekih drugih plemena kako bi zaštitili sebe i svoje useve. Viškom hrane pojavile su se zanatlije, pa trgovci, pa bankari i birokrati, pa vlastela i diktatori. A onda su diktatori kako bi održali i proširili vlast razvili vojsku, policiju, poreski sistem i zakone da ih održle na vlasti. Za sve to je trebalo još resursa pa se krenulo u osvajanje i porobljavanje. Gradovi su rasli i sve više trošili i ništa za uzvrat nisu prirodi vraćali.
Održivi sistemi u prirodi su oni sistemi koji održavaju kruženje energije i materije. Po zakonima termodinamike entropija je neizbežna ali mi na planeti imamo sunce kao osnovni izvor energije pa tako priroda može ciklično da se obnavlja. Pored sunca imamo još dva neiscrpna izvora, geotermalna i elektromagnetna energija. Proći će mnogo milijardi godina dok ovi izvori ne presuše.
Živeti održivo znači da u sistem uvek vratite recipročno onome što ste potrošili a po mogućstvu i više. Na primer kompostiranjem kuhinjskog otpada, zatim kompostnim toaletom i i ostalim organskim materijama poboljšava se kvalitet zemlje. Hrana se proizvodi isključivo lokalno u izobilju bez pesticida tako da je bude dovoljno ne samo za ljude nego i za sve ostale životinje i mikroorganizme u okolini. Poslove koje pojedinac obavlja treba da su korisni zajednici u okruženju, a nauka i znanje uopšte, treba da je u svrsi poboljšanja uslova života, i treba da pruža beneficiju celokupnoj prirodi a ne samo čoveku i njegovim ljubimcima. Obrazovanje treba da je neposredno, konstantno i u njemu treba da učestvuju svi.
Postavlja se pitanje može li se u postojećem društvu sad u prvoj polovni 21. veka živeti održivo. Mislim da možemo ali samo pod uslovom da postoji zajednica koja živi i radi zajedno u jednom permakulturnom naselju. Smatram da pojedinac sam, sa ili bez porodice, ne može živeti održivo a da pritom zadrži jedan pristojan standard života. Verovatno neki usamljenik može da preživljava negde duboko u šumi, ali mi smo socijalna bića, najsposobniji i najotporniji kad sarađujemo i živimo u zajednicama. Jedna veća porodica bi verovatno mogla da živi održivo ali sa velikim odricanjima. Može se živeti delimično održivo u trenutnim uslovima, porodica može da poštuje prirodu, proizvodi svoju hranu pa čak i odeću, nameštaj, i ostalo pokućstvo, ali joj i dalje za komunikaciju treba internet, kompjuter, a za to je potrebna struja koju neko proizvodi direktno ili indirektno solarnim sistemom, itd.
Može se dobrim delom živeti održivo, sa minimalno otpada, i kompostiranjem svega organskog, sa grejanjem na drva iz sopstvene šume, ali će vam svakako biti potreban neki novac a njega morate zaraditi u trgovini sa nekim ko možda ne živi održivo. Zato je jedino moguće istinski živeti održivo u zajednicama veštih i odgovornih pojedinaca koji svoje znanje i rad ulažu u samu zajednicu za opšte dobro svih. I ovakva zajednica mora i dalje da bude barem malo povezana sa sistemom, više u početku a kasnije sve manje.
Živeti održivo znači živeti u šumi hrane u objektima od prirodnih materijala uklopljenih u krajolik, proizvoditi hranu i energiju lokalno, baviti se regenerativnom poljoprivredom po principima permakulture, lokalno proizvoditi alate, mašine, odeću, i ostale materijalne potrepštine.
Da bi se živelo održivo na prvom mestu izvor hrane mora da bude lokalan i u neposrednoj blizini, takoreći pored svake kuće. Sav otpad treba da bude organski ili da može da se reciklira. Sve što je potrebno za svakodnevni život treba da bude u blizini na najviše 15 minuta hoda a veće distance bi trebalo prelaziti biciklom koji mogu da budu i na električni pogon, a mogu se koristiti i laka električna vozila za transport. Zajednica mora da barata mnogim veštinama, zanatima i znanjima.
Samoodrživost nije moguća sem ako to nije na nivou celokupne planete i svih njenih stanovnika. Pa je tako najbitnije težiti održivosti u svakom aspektu postojanja.
Mi u Rtanjskom Vrtu živimo održivo koliko je to moguće. Proizvodimo hranu ali ne i ulje, šećer, brašno. Bojana pravi mnoge rukotvorine, kožne torbice, keramika, crta akvarele, plete, i još mnogo toga. Proizvodimo prehrambene proizvode kao što su med, začini, sušeni paradajz i slično, a sve to prodajemo u našoj maloj kućnoj prodavnici. Bavimo se i permakulturnim dizajnom i konsultacijama u okviru istog, kao i edukacijom, a imamo i bungalov koji izdajemo, a uskoro i apartmane. Pored toga ja radim konsultacije u oblasti informacionih tehnologija, kao i projektovanje i ugradnju solarnih sistema. Kompostiramo i recikliramo sve što je moguće, razvijamo šumu hrane, kopamo jezera i kanale, poboljšavamo zemljište regenarativnom poljoprivredom.
Kao što vidite trudimo se ali i dalje zavisimo od sistema sa kojim moramo da trgujemo i razmenjujemo usluge i proizvode, i to se neće promeniti dok nas više ne bude živelo u jednoj većoj zajednici po permakulturnim principima. Mi svakako nikada nećemo odustati od naše Vizije, nastavljamo svakodnevno da radimo na sebi, na razvoju Rtanjskog Vrta, i našeg međusobnog odnosa, i verujemo da će nas uskoro ovde biti više da zajedno volimo našu divnu planetu.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
