Permakulturne eko zajednice. Samoodrživa koegzistencija sa prirodom i ljudima.
Svi živimo u zajednica, ali kakvim?
Kada se govori o alternativnom zajedničkom životu obično se misli na neku vrstu eko naselja ili jednostavno život van grada u nekom od postojećih slabo naseljenih sela gde više porodica kupi imanja pa tako postaju komšije sa sličnim interesovanjima i životnim stavovima. U takvom eko selu te nove komšije povremeno se međusobno i pomognu ali su u najvećem broju slučajeva okrenuti sami sebi, a od svojih eko komšija obično mogu dobiti neke korisne informacije. U takvim eko naseljima može se postići dogovor o organskoj proizvodnji hrane, a mogu se i uspostaviti principi o zaštiti i očuvanju životne sredine kojih se svi pridržavaju. Ali ovakvo naselje je samo varijacija već postojećih i dobro utvrđenih zajednica ljudi kao što su sela i gradovi. Takve vrste zajednica postoje hiljadama godina i imaju svoj izgrađeni identitet. Treba se zapitati želite li samo njihovu modifikaciju ili ste spremni za radikalno drugačiji život u permakulturnoj zajednici.
Eko zajednice nisu isto što i eko naselja.
Eko zajednica nije selo ili slična zajednica u klasničnom smislu. Permakulturna eko zajednica je suživot većeg broja pojedinaca na jednom velikom zajedničkom imanju. Eko zajednica je moderno pleme, klan, gild, u njima je odnos između pojedinaca daleko srodniji nego u eko naselju. Permakulturna eko zajednica regeneriše i neguje prirodu i ljude.
Permakulturna eko zajednica stvara veliku šumu hrane, i radi na projektima koji će omogućiti nezavistan, samoodrživ život. Razume i prihvata prirodne cikluse, stvara prostor u kome svi elementi žive u harmoniji, gde svaki pojedinac kreativno i bez ograničenja ispoljava svoju slobodnu volju i inspiriše druge da se takođe ispolje i oslobode. Život u takvoj zajednici zahteva veću svestranost, i prisnije međuljudske odnose. Zato zajednica mora biti sačinjena od visoko svesnih, stalno budnih, otvorenih, fleksibilnih ljudi uvek spremni za kritiku ili samokritiku. Svaki pojedinac u eko zajednici treba da vlada sa mnogo veština, sposoban da na sebe preuzme više uloga, kao i odgovornost.
Eko zajednicu je teško i skoro nemoguće zasnovati i ostvariti bez početnog kapitala. Finansijska sredstva su neophodna za kupovina zemljišta, izgradnju objekata i infrastrukture, nabavku alata i opreme, . Kasnije u uspešnoj permakulturnj zajednici novac je sve manje potreban a može se i zaraditi prodajom proizvoda i usluga same zajednice. Takođe je nemoguće započeti zajednicu bez velikog ljudskog kapitala, u vidu radne snage i znanja. Za kreiranje i održanje zajednice neophodno je da svi učesnici ulože svoj maksimum i da su spremni da se kroz proces stvaranja menjaju, uče i razvijaju. Bez samoanalize i introspekcije nemoguće je održati harmoniju sa sobom, ljudima, i prirodom.
U eko klanu pojedinac radi u zajednic a ne van nje, privređuje za zajednicu a ne za poslodavca od kojeg prima platu koja mu omogućava da živi alternativno u prirodi. Permakulturni gild je samoodrživ, proizvodi sopstvenu hranu i energiju, energetski je efikasan, gradi sam zgrade i infrastrukturu, neguje šumu hrane.
Permakulturna zajednica ima svoju akademiju, radionicu, naučni centra, restoran i prodavnicu, centar za komunikaciju i odnose sa javnošću. Takođe ima i svoj centar za prirodnu medicinu, duhovni razvoj i transcendenciju. Ovakva zajednica je istinska alternativa postojećem načinu života zasnovanom na liberarnoj demokratiji i korporativnom kapitalizmu.
U svetu već godinama postoje mnoge eko zajednice takozvana eko-sela i povezani su u globalnu ekoselo mrežu – Global Ecovillage Network. Jedan od najboljih primera ovakve zajednice je permakulturno naselje Tamera u Portugalu.
Bez četrdeset ljudi permakulturni gild i ne postoji a tek sa najmanje 160 dobija na stabilnosti i istinski može biti samoodrživ, kada permakulturno naselje dostigne 10.000 ljudi u potpunosti je ostvareno i može opstati u večnosti.
Alternativno se može živet u eko zajednicama koje se u većoj meri zasnivaju na već postojećim ekonomsko-pravnim sistemima ustaljenih moralnih normi. Takve zajednice mogu biti domovi za stare u jednom prijatnijem prirodnom okruženju, kamp naselja se eko prizvukom, religiozne grupe u eko manastirima, golf resorti za višu klasu i slično, ali to nije cilje kojem mi težimo.
Ako ste zainteresovani i spremni da živite po permakulturnim principima u eko zajednici možete pogledati tekst Klub ljubitelja planete zemlje – Vizija za Budućnost u kome smo detaljno predstavili našu viziju za neposrednu ali i za daleku budućnost.
Autor ima višedecenijsko iskustvo u oblast visokih tehnologija. Od 2015 godine fokus usmerava ka permakulturi, i razvoju samoodrživih regenerativnih sistema. 2016 godne započeo je projekat Rtanjski Vrt. U slobodno vreme proučava odnos mašte i kvantne fizike.
