Prvo da vidimo sta je Permakultura? Drugo, šta je princip? I ovo treće, što se život zove.
Permakultura je grana ekološkog dizajna, ekološkog inženjeringa, integrisanog upravljanja vodnim resursima, koja razvija održivu arhitekturu, regenerativna i samoodrživa staništa i poljoprivredne sisteme koji su modelovani po uzoru na prirodne ekosisteme. Termin permakultura su prvi skovali Australijanci Bill Mollison i David Holmgren. Prvi zapis moderne primene koncepta permakulture kao sistemske metode bilo je od strane Austrijskog poljoprivrednika Sepp Holzer-a tokom 1960-ih.
„Permakultura je filozofija rada sa prirodom, a ne protiv prirode; produženog i pažljivog posmatranja, a ne produženog i besmislenog rada; posmatranja biljaka i životinja i svih njihovih funkcija, pre nego tretiranje bilo kog područja kao sistema jednog proizvoda.“
Bill Mollison
Bez holističkog pristupa i svesnosti da smo deo šireg ekosistema ne možemo stvoriti temelje za skladnu i pravednu budućnost. Kroz razvoj permakulturnog pokreta etika je podvučena kroz tri principa:
- Briga o planeti zemlji:Briga da se svi živi sistemi održe i umnože. Ovo je prvo načelo, jer bez zdrave zemlje, ljudi ne mogu opstati.
- Briga o ljudima:Briga da ljudi imaju pristup resursima neophodnim za njihov svakodnevni život. I drugi važan socijali aspekt su kvalitetni mođuljudski odnosi.
- Vraćanje viška: Ponovna investicija viška u sistem kako bi se obezbedilo ispunjenje prvog i drugog načela. Ovo uključuje povraćaj otpada i viškova uopšte u sistem kako bi se iznova reciklirao u nešto novo i korisno.
„Permakultura je moderna revolucija prerušena u baštvovanstvo, jedna tiha anarhija“
Život po principima permakulture je integracija čoveka da uz saživot sa prirodom nikada je ne ugrožava već kroz upoznavanje iste bude deo celine. Principi permakulturnog dizajna ne mogu nikada biti zamena za relevantno praktično iskustvo i tehničko znanje, to se stiče kroz godine i kroz praksu na terenu. Međutim, oni mogu da obezbede okvir za kontinuirano generisanje rešenja specifičnih za lokaciju i situaciju, neophodnih da se prevaziđu ograničeni uspesi održivog razvoja i da se ide ka jedinstvu kulture i prirode. Principi su jednostavni i logični pa samim tim su prihvatljivi. Onog trenutka kada povežemo sve principe shvatamo da je to jedan lanac koji je povezan kroz sveobuhvatne cikluse prirode. Na čoveku je samo da se integriše i razmišlja kao priroda.
A čemu nas priroda uči, ta beskonačna celina koja nas okružuje, mislim da nas uči životu i smrti u jednom konstantnom isprepletanom ciklusu. Jednom valu kroz kroji se sve kreće tako što se stvara tj materijalizuje, raste i na kraju umire da bi se razgradio tj promenio formu. Život možemo da osetimo kroz istinsku radost, kroz istinu i radovanje samom životu i prirodi oko nas. Na taj način živimo i bivamo ljubav.
Autorka ima višegodišnje iskustvo u kreiranju urbanih permakulturnih bašti, od 2019 godine živi i radi na izgradnji permakulturnog imanja i zajednice Rtanjski vrt. Sertifikovani permakulturni dizajner i fitoterapeut. Takodje se bavi očuvanjem straih zanata i pasionirani je gljivar.
